MOSKVA ZADOVOLJNA: Iščekuje ishod u Vašingtonu

alt="Vladimir Putin sedi"

Printscreen


Dok su pristalice odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa divljale 6. januara u Kapitolu, mnogi bi pomislili da ruski predsednik Vladimir Putin ovo gleda zadovoljno trljajući ruke, ali reakcija Moskve je bila prigušena dok je državna propaganda išla tankom linijom iskorišćavanja prilike da “troluje” Ameriku uz istovremeno izbegavanje sličnih nereda na svom terenu, piše “Politiko”.

“Američka demokratija šepa na obe noge”, konstatovao je parlamentarac Konstantin Kosačev na “Fejsbuku”, dodajući da su Sjedinjene Države “izgubile svoju sposobnost da odrede svoj smer i stoga i drugima”.

Incident je uporedio sa revolucijom u Ukrajini 2014, kad je svrgnut predsednik Viktor Janukovič a Putin aneksirao Krim. Prisećajući se epizode kad je pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland delila kolačiće demonstrantima u centru Kijeva, Kosačev se zapitao šta bi Amerikanci mislili kad bi se strani zvaničnici isto poneli prema Trampovim pristalicama na stepenicama Kapitola.

“Da li bi i dalje govorili da su ljudi uvek u pravu ili ‘dole sa uzurpatorima’”, naveo je on.

A ciljana publika ovakve linije razmišljanja je, naravno, na domaćem tlu, ukazuje “Politiko”. Namera je da se izloži očigledna dvoličnost američkog političkog establišmenta koji je podržao ukrajinsku revoluciju 2014, zatvarajući oko na radikalne desničare koji su odigrali svoju ulogu ali kategorizujući Trampove pristalice koji žele da preokrenu rezultate predsedničkih izbora u SAD kao “kriminalce i teroriste”.

“Politiko” piše da je takvo izjednjačavanje između neuspele pobune Trampovih pristalica i ukrajinske revolucije, koje promoviše Kremlj, lažna propaganda i pokušaj da se takozvani Evromajdan predstavi kao fašistički puč podržan od SAD koji je zahtevao rusku intervenciju.

Ipak, nasilni prizori iz Vašingtona su najgora noćna mora Kremlja, ukazuje list.

Putin je čuven po paranoji u vezi “obojenih revolucija”, poput ove u Ukrajini. To je glavni pokretač njegove spoljne i domaće politike, a on je u Vašingtonu video dokaz da krajnje, desničarske pristalice partije ili politčkog lidera mogu udariti na svoju ruku i podstaći haos i nerede.

Tokom protekle dve decenije Putin je uključio delove moderne desničarske ideologije na svoju platformu, uključujući retoriku o “tradicionalnim hrišćanskim vrednostima” i anti-LGBT stavovima, kako bi zadobio podršku takvih slojeva društva. Ali ona je uvek bila tanka.

Velik broj uglednih desničarskih figura priključio se antivladinim protestima 2011. i 2012, podseća “Politiko”. Revolucija u Ukrajini samo je potvrdila Putinove strahove – tu je video da radikalna desnica može oformiti efikasnu miliciju sposobnu da prevagne u vremenima nestabilnosti i nereda. Usledilo je hapšenje radikalnih desničara, neki su pobegli u Ukrajinu gde su se priključili nacionalnističkim dobrovoljnim odredima poput bataljona Azov.

Čak i oni koji su podržavali Putina i priključili se snagama u Donbasu koje podržava Rusija, tretirani su sa sumnjom, jer postoji svest da savez između Kremlja i radikalne desnice zavisi od niza uslova i nipošto nije nesalomiv.

Reagujući na dešavanja u Vašingtonu 6. januara, desničar Dmitrij Olšanski – inače pristalica Putinovog rata protiv Ukrajine – naveo je da su “ljudi sa rogovima i obojenim licima” koji su upali u Kapitol u stvari branili suštinske zapadne vrednosti protiv “sovjetskog kalifata”.

On je upozorio da bi se slični prizori mogli pojaviti i u Rusiji.

Ultranacionalisti i neonacisti koji su pobegli iz Rusije, bez straha od krivičnog gonjenja, još su glasnije podržali poteze američkih ekstremista.

“Fašington je pod opsadom”, piše neonacistička platforma “Votanjugend” koju vode odbegli Rusi iz Ukrajine, spojivši “fašizam” i “Vašington” igrom reči.

Izvor: Pravda


nacionalonline.rs