POLITIČKI ANALITIČAR: Napetost na ulicama američkih gradova, uveden policijski čas

alt="Zastava i nemiri"

Printscreen


Oholost demokrata sada je velika i oni neće propustiti priliku da kazne predsednika Donalda Trampa. Oni žele da razbiju njegov pokret “Načini Ameriku ponovo velikom”, kako se ponovo ne bi suočili sa njim za četiri godine. Verujem da će pokrenuti procese protiv njega, članova njegove porodice i kabineta.

Novoizabrani predsednik DŽozef Bajden naziva i Trampove pristalice domaćim teroristima, jer želi konačni obračun sa njim i svima oko njega. U toj euforiji potpune kontrole vlasti u Vašingtonu demokratskom establišmentu tek predstoji unutrašnja borba, obračun sa krilom radikalne levice koja je povećala prisustvo u Kongresu, ali je već nezadovoljna Bajdenovim izborom saradnika. To će uvesti Ameriku u političku krizu, i nove nerede.

Američki politički analitičar i šef predstavništva RS u Vašingtonu, Obrad Kesić, ovim rečima, za “Novosti”, sumira “scenario” događaja u Americi koju, u trenucima prenosa vlasti između dve administracije, potresaju nemiri i duboka politička kriza.

– U Vašingtonu je uveden policijski čas do inauguracije Bajdena i u kratkom roku se ne očekuje nastavak nemira u američkoj prestonici, inače naklonjenoj demokratama. Ali, to ne znači da nereda neće biti u drugim gradovima Amerike. Više od šest meseci traje napetost na ulicama američkih gradova, ne samo zbog virusa korona, već i društvene krize, posle ubistva Afroamerikanca DŽordža Flojda i radikalnih istupa ultralevičarske organizacije “Antifa”. Gore scene nasilja nego sada u Vašingtonu gledali smo već u američkim gradovima i kriza može samo da se produbi.

Otkud toliki strah demokrata od Trampa u trenutku kada su osvojili apsolutnu vlast u Vašingtonu?

– Upad u Kongres je bio veliko iznenađenje za vašingtonski politički establišment. Ovaj čin može da ohrabri ne samo one okupljene oko Trampa, već i radikalnu levicu. “Antifa” je već sada nezadovoljna potezima u Bajdenovom političkom demokratskom establišmentu koji ne uvažava njihove ciljeve, do te mere da u roku od šest do devet meseci očekujem demonstracije ultralevičarskih snaga protiv nove administracije.

Vodi li to u još krvavije obračune unutar Amerike?

– Ako dođe do kritične mase, teško će moći da se odgovori na rastući bes stradalih zbog korone i posledica globalističke politike u redovima srednje i radničke klase. Upravo zbog toga je populistička politika oko Trampovih desničara uvećala, uprkos porazu na izborima, svoju baznu podršku, dok je ultralevica povećala svoje prisustvo u Kongresu. Demokratski establišment je pokušao da zadovolji njihove zahteve, ne shvatajući pritom uzroke i razmere mobilizacije populista, bilo da oni dolaze s desnice ili levice. U demonstracijama širom Amerike proteklih meseci već je bilo mnogo žrtava, a volje za pomirenjem je sve manje. Represija ne može da nametne stabilnost. Dugoročno, stvari će ići u drugom pravcu, jer bes ostaje. Pola države i dalje ne prihvata legitimitet novog predsednika. To će Ameriku dublje gurnuti u krizu.

Veliki su izazovi pred Amerikom?

– Prvi izazov za novu administraciju su unutrašnje podele, jer uprkos tome što su demokrate osvojile, prvi put u poslednjih pola veka, i Belu kuću i oba doma Kongresa, oni ipak nisu dobili jasan mandat. Realnost je da je društvo podeljeno. Smanjeni broj demokratskih osvojenih mesta u Predstavničkom domu Kongresa i njihova prevaga u Senatu samo zahvaljujući dodatnom glasu potpredsednice Kamale Haris, ne uliva poverenje da će Bajdenova administracija uspeti da nesmetano sprovodi svoju agendu.

Kako će situacija u Americi da se odrazi na njen odnos sa svetom?

– Bojim se da će establišment, ophrvan unutrašnjim problemima, u borbi sa protivnicima iz pokreta MAGA, pokušati da najavi povratak američkog liderstva u svetu, posebno na Bliskom istoku, u Sriji, i Venecueli. Te tačke su povezane s dva neuspeha, ali i odnosima sa Rusijom. Verujem da će teško odoleti izazovu da pokušaju da pokažu svoju moć i povratak svoje stare politike koja je bila oličenje licemerja i bahatosti Amerike, uverenja da postoji samo jedan ispravan pristup za sve države u svetu.

Koliko takav pristup može da uspe u okviru novog odnosa snaga u svetu?

– Taj globalistički pristup nije uspeo. Populizam je prodro u Ameriku, ali i u mnoge zemlje Zapada. Populizam će se samo produbiti s ekonomskom krizom, koja će vrlo verovatno prerasti u ekonomsku depresiju. Amerika danas nije ona od pre 10 ili 20 godina. Nije više ni najjača ekonomska sila, jer je Kina pretekla. Ulazimo u nepoznati period redefinisanja svetskog poretka, u trenutku kada se na američku scenu vraćaju oni koji su stvarali onaj stari.

Bez “avanture” na Balkanu

Da li će se Srbija, i naš region, naći među spoljnopolitičkim prioritetima SAD?

– Treba sačekati novi predsednikov tim za spoljnu i bezbednosnu politiku, tek tada će se videti pravi obrisi pravca delovanja. Ne očekujem, ipak, da se u bližoj budućnosti Balkan nađe na listi prioriteta. On ostaje na periferiji vitalnih interesa Amerike i sigurno neće biti avantura u ovom delu sveta.

Izvor: Pravda


nacionalonline.rs