MILO ĐUKANOVIĆ ODBIO DA POTPIŠE: Pokušaj da slomi Dritanove poslanike

alt="Profil Mila Đukanovića"

Printscreen


Ako skupština Crne Gore ponova izglasa nekoliko već usvojenih zakona među kojima i Izmene zakona o slobodi veroispovesti, predsednik Milo Đukanović može opet da ih ne potpiše, ali pitanje je da li će imati argumenata za to i kako će lider DPS-a da opravda taj potez pred međunarodnom zajednicom, ocenjuju analitičari za “Blic”.

Politička vest nove 2021. godine je da je Đukanović odbio da potpiše nekoliko usvojenih zakona u skupštini da ih je vratio parlamentu na ponovno izglasavanje. Predsednik Crne Gore se prilikom te odluke pozvao na član 94 stav 1 Ustava uz obrazloženje da je bio sporan kvorum u skupštini prilikom usvajanja tih zakona.

Odmah su reagovali i premijer Zdravko Krivokapić i predsednik skupštine Aleksa Bečić koji su poručili da će zakoni biti izglasani ponovo bez rasprave.

Nakon svega, postavlja se, najpre, pitanje kada će i kako “sporni” zakoni biti opet usvojeni u parlementu i da li će ih Đukanović konačno potpisati? Inače, prema propisima, zakon stupa na snagu tek kad ga potpiše predsednik.

Vlada mora da bude strpljiva

Sociolog politike Srđan Vukadinović ističe za „Blic“ da Ustav Crne Gore ne ograničava predsednika da više puta ne potpiše zakone usvojene u skupštini.

– Đukanović ovim potezom želi da izvrši dodatni pritisak na skupštinu pogotovo na dva poslanika koalicije URA koji nisu baš zadovoljni Izmenama Zakona o slobodi veroispovesti. Zato vlada sada treba da bude mudra i da pokaže strpljenje veće nego ikada kako bi izbacila sve argumente iz ruku Đukanovića – naglađava Vukadinović.

Kako kaže, vlada ne treba mnogo da žuri sa novim izglasavanjem zakona koje je Đukanović odbio.

– Pošto su Izmene Zakona o slobodi veroispovesti u žiži jer je zbog tog zakona praktično DPS i izgubio izbore trebalo bi prilikom novog izglasavanja izmena zakona konsultovati i verske zajednice u Crnoj Gori, ali i Venecijansku komisiju iako to nije obavezno. Tako će vlada izbaciti iz ruku Đukanoviću sve argumente da ponovo odbije da potpiše taj zakon – apostrofira Vukadinović.

Naš sagovornik smatra da ukoliko bi Đukanović i u tom slučaju odbio da potpiše izmene zakona usledile bi reakcije iz Evropske unije, ali ambasadora pošto ne bi mogao da objasni razloge takvog poteza.

– Zato je bitno da to novo glasanje u potpunosti ispoštuje sve pravne procedure, da se verifikuju mandati svakog 41 poslanika vladajuće većine. Vlada ne treba da žuri jer svaka žurba odaje utisak revanšizma, a to vladajućoj koaliciji nije potrebno u ovoj kriznoj situaciji gde sve mreže u policiji i vojsci i dalje drži bivši režim – ocenjuje naš sagovornik.

Potpis zakona ravan pomirenju sa porazom

Programski direktor CESID-a Ivo Čolović nije iznenađen potezom lidera DPS-a.

– Đukanović i DPS koriste sve zakonske opcije da se ne usvoji zakon koji je praktično doveo do pada njegove trodecenijeske vlasti. To je zakon u koji je DPS mnogo toga uložio i mnogo toga je očekivao od njega. DPS je očekivao da će sa tim zakonom definitivno slomiti svaku vrstu otpora prema vlasti iako mu se dobar deo građana protivio – naglašava Čolović.

Kako kaže, ako bi Đukanović „iz prve“ potpisao izmene takvog zakoba to bi bilo ravno pomirenju sa izbornim porazom.

– Lider DPS-a želi da dovede vladu u situaciju da se bori i ponovo preispituje sebe pogotovo što ima poslanika koalicije URA koji nisu zadovoljni ovim izmenama. Đukanović se nada da bi novo glasanje moglo da dovede do loma vladajuće koalicije koja ima tanku većinu u skupštini – podvlači Čolović.

Novo glasanje otvoriće nova pitanja u parlamentu, smatra naš sagovornik.

– Videćemo da li će u skupštini moći da budu prisutni svi poslanici vladajuće većine. Da li će neko od poslanika biti u karantinu zbog kovida – 19. Neće biti ni vladi ugodno. Pokazalo se već na prvom koraku da neće biti kohabitacije između predsednika i vlade – apostrofira Ćolović.

Programski direktor CESID-a veruje da će Đukanović na kraju, ipak, morati da potpiše ponovo izglasane Izmene Zakona o slobodi veroispovesti jer neće želeti da u očima zapadne javnosti izgubi imidž „demokratski zrelog političara“ kako nastoji da se predstavi.

Šta su Đukanovićeve pritužbe?

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović vratio je na ponovno odlučivanje zakone koje je donela Skupština Crne Gore na sednici 29. decembra 2020. godine, a među njima i Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica.

Đukanović se prilikom donošenja odluke pozvao se na član 94 stav 1 Ustava.

Navodeći razloge za odluku, on je praktično naveo da je sporno pitanje kvoruma.

– Otvoreno je pitanje da li je prilikom početka predmetne sednice i usvajanja njenog dnevnog reda postojao kvorum, a samim tim i pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom Crne Gore i važećim pravnim propisima – naveo je Đukanović.

Istovremeno on je ustvrdio i da je “otvoreno pravno pitanje” konstatovanja prestanka mandata poslaniku Filipu Adžiću i potvrđivanja mandata Suade Zoronjić iz URA.

Kako pišu podgoričke Vijesti Ukoliko bi Ustavni sud ocenio da na sednici Skupštine Crne Gore od 29. decembra nije bilo kvoruma, te s tim u vezi oborio sve zakone i odluke donesene na tom zasedanju, onda bi morao da stavi van snage i 60 drugih zakona koje je proglasio Milo Đukanović, uključujući i Zakon o rebalansu budžeta i niz drugih veoma važnih.

Izvor: Blic


nacionalonline.rs